(САРАЈЕВО, 5. фебруар 2015. године) - Гост вечерашњег Дневника ТВ1 био је Милан Тегелтија, предсједник Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине.

ТВ1: Најавили сте да ће фокус Вашег рада током четворогодишњег мандата бити криминал бијелог овратника. Можете ли нам појаснити о којем криминалу се ради, будући да звучи егзотично, те по чему се разликује од осталих врста криминала?

ТЕГЕЛТИЈА: Криминал бијелог овратника је експресија, израз који је јако удомаћен у европским земљама јер се ради о криминалу који чине људи који се баве великим бизнисом, који имају политички утицај, који су у политици, дакле људи који су у озбиљној сфери утицаја на друштвена дешавања, било кроз новац, било кроз утицај и моћ. Корупције нема без моћи, без спреге са државним апаратом, тако да када говорите о криминалу бијелог овратника, говорите о таквој врсти кривичних дијела.

Зашто ће та кривична дјела бити у фокусу рада не само ВСТВ, као регулаторног тијела правосуђа, него у принципу свих правосудних институција? Зато што је то једноставно проблем који мори ово друштво. Морам рећи да само правосуђе не може урадити ништа што може имати озбиљне резултате. То мора бити широки фронт у којем би морали да учествују сви државни органи, почев од полиције, пореске управе... Оно што ради правосуђе, односно судови је шлаг на торту, односно финале утакмице у којој би се морале дешавати санкције за оне који су починили таква кривична дјела.

ТВ1: Када се може очекивати почетак реализације?

ТЕГЕЛТИЈА: То је већ почело, но проблем је што су истраживања и кривична гоњења за кривична дјела корупције у принципу врло дуготрајна, захтијевају посебна доказна средства, доказне радње, посебне истражне радње и оне су углавном тајне. То што се не види епилог дешавања, што можда некад нема хапшења, оптужнице, суђења, не значи да се ништа не дешава. Те истраге могу дуго трајати и у принципу су обавијене велом тајности. Када би правосуђе објављивало сваку истрагу која је покренута, онда би то био сигнал онима против којих се истрага води да почну да сакривају доказе, чине препреке на путу истраживања тих кривичних дјела. Јако је тешко говорити када ће нешто бити. Углавном су све те истраге тајне и то што се не виде њихови резултати, не значи да се по њима ништа не ради. То грађани треба да имају у виду као једну од битних ставки када процјењују да ли се нешто по томе ради или не.
Мислим да ће у наредном периоду тренд у којем БиХ мора ићи, уколико жели да се придружи ЕУ, бити такав да се морамо ријешити проблема корупције у бх. друштву. Сигуран сам да ми нећемо моћи бити изоловано пусто острво у окружењу ЕУ које ће бити царство за људе који се баве таквим кривичним дјелима.

ТВ1: На дневном реду посљедње сједнице ВСТВ био је Правилник о поступку оцјењивања рада главних тужилаца, њихових замјеника, шефова одјела у тужилаштвима у БиХ. Шта тај приједлог конкретно доноси и када би могао бити усвојен?

ТЕГЕЛТИЈА: Тај приједлог критеријума за оцјењивање већ је постављен на дневни ред сједнице која ће бити одржана 11. и 12. фебруара. Претпостављам да ће поменути критеријуми на тој сједници бити усвојени. То је оно што је недостајало. У ВСТВ БиХ законски нисмо имали регулисане критеријуме за оцјену главних тужилаца, предсједника судова итд. у свим категоријама. Неки су били подложни оцјењивању, неки не. Овдје правимо мјерила којима бисмо једноставно поставили рангове, љестве вриједности, да видимо ко то и колико ради, те да ли добро ради, а да бисмо на основу тих критеријума могли да доносимо адекватне оцјене и процјене шта и како даље. Свако ко ради неки посао за њега мора бити оцијењен и управо смо се у том контексту дали у исправљање оног што нам је до сада фалило. Тај аспект оцјењивања нам је фалио и ми смо дали значајан труд да бисмо дошли до тих критеријума који би на неки начин били огледало рада сваког главног тужиоца и предсједника суда.

ТВ1: У јавности се могло чути доста примједби да су неке судије и тужиоци уско повезани са политиком и људима који се крећу у политичким круговима. Чак је предсједница Суда изјавила да у држави постоји правосудна мафија. Каква су Ваша сазнања и како то коментаришете?

ТЕГЕЛТИЈА: Ја као озбиљан човјек који чврсто стоји на земљи не могу да искључим ситуацију која постоји да је неко са неким добар, близак, да има пријатељске и другачије односе. На крају крајева, ово је мала земља у којој се људи међусобно познају, често су једни са другима у родбинцким односима, пријатељским, кумовским... Међутим, не могу прихватити да је дата генерална оцјена. У сваком житу има кукоља, тако да вјероватно такве ствари постоје и у правосуђу. Правосуђе је саставни дио друштва у којем живимо. Нити је пуно боље нити лошије од њега. Не искључујемо могућност таквих ситуација. Међутим, мислим да већи дио тих тврдњи представља шпекулацију, која је у сфери претпостављене кривице. Постоји навика, која није дошла из овог периода, него из ранијег система, из комунистичког периода, у којем је правосуђе било под пуном политичком контролом. Постоји наслијеђени однос према правосуђу, али реално гледано, ми данас имамо степен независности првенствено огледан у ВСТВ који обезбјеђује независност правосуђа, а такво понашање било ког носиоца правосудне функције представљало би истински прекршај који би, уколико постоје истински докази, требао бити пријављен и он би сасвим сигурно био санкционисан

ТВ1: Изјавили сте да је потребна озбиљна расправа о стању генерално у правосуђу БиХ и да је та прича отворена кроз структурални дијалог. На шта сте конкретно мислили?

ТЕГЕЛТИЈА: Ми морамо водити озбиљне расправе о свим системима у овом друштву. Правосуђе је један од система као један стуб власти. Сасвим је сигурно, иако имамо значајних достигнућа у области правосудне реформе, још нисмо довољно учинили. Морамо направити пресјек шта је направљено и шта нам је преостало. У том контексту се води и структурални дијалог јер је и реформа правосуђа једна од оних које морамо провести до краја у смислу придруживања ЕУ. Имамо ми неке недоречености у правосудном систему о којима се већ причало – надлежности Суда БиХ, да не улазим у детаље, али у сваком случају све у правосуђу може бити предмет разговора. Ништа што радимо, ни једна реформа, не би требала да иде на уштрб већ постигнутог степена независности. Може само да је појача, никако да је смањује.

ТВ1: какво је стање с нерјешеним предметима на судовима?

ТЕГЕЛТИЈА: У задњих неколико година ми смањујемо број нерјешених предмета. Ако изузмемо комуналне предмете у којима за један дио нема суђења, остале смањујемо из године у годину. За осам или девет мјесеци једне године примимо предмета онолико колико износи заостатак. У 2014. години примили смо око 520 хиљада предмета, а рјешили смо 560 хиљада предмета. Ако наставимо овим путем, а ми радимо на побољшању ефикасности, сигуран сам да ћемо врло брзо тај проблем ријешити.

ТВ1: Парламент БиХ затражио је да им дате податке на ком основу плате за своје упосленике финансирате од донација. Хоћете ли им доставити тражене податке?

ТЕГЕЛТИЈА: Ми смо већ дали саопћење за јавност и написали одговор Парламенту. Када је ВСТВ у питању ту нема ништа спорно. У ВСТВ постоје пројекти који су финансирани од међународних донатора. Оно што је битно је да кроз донације донатори судијама и тужиоцима не дају плате. Те донације су подршка буџетима. Донације иду у буџете, а онда се из буџета плаћају судије и тужиоци, јер постојеће гарнитуре власти нису изнашле довољна средства да се обезбједе средства за већи број судија и тужилаца, а која су била потребна да бисмо појачали рад на предметима, а посебно на ратним злочинима. Не ради се о директном односу тужилац – страни донатор.

ТВ1: У буџету САД-а предложен је низ ставки које се односе на помоћ БиХ. Подршка се односи на јачанје капацитета ВСТВ-а, а како би се осигурао квалитетан надзор и именовање тужилаца.

ТЕГЕЛТИЈА: Морам се захвалити Влади САД-а на досадашњој помоћи која наставља подржавати правосуже у БиХ. Морамо знати да су кроз стране донације обезбјеђени огромни захвати у правосуђу БиХ, посебно по питању изградње и реконструкције судских и тужилачких објеката, али и у комплетну осталу инфраструктуру. На почетку реформе ми смо радили на писачим машинама. Не треба дезавуисати и деградирати те донације. Треба их поштовати јер су дате у доброј намјери. Оне не утичу на то како се суди и како се оптужује. Када су пројекти у саставу ВСТВ у питању, у њима не раде судије и тужиоци. У њима ради пројектно особље, које служи као подршка ВСТВ-у. Пројекти су подржка раду Вијећа а не креатор политика.

Н.Ш.

(Извор: Вијести.ба/ТВ1)